Tuga

Poce i ova 2008.godina. Drugacija je... prazna....Uskoro ce mesec dana kako je otisla moja kuma. Prosao je i docek i bozic bez nje. Najtezi je bio docek koji smo mnogo puta provele zajedno. ljudi se vesele, radost na licu, a u meni teska tuga i bol koja kida grudi.zivim nekako medju ljudima.trazim nacin da budem na suncu bez misli, samo nebo i ja.poslednjih par dana provela sam na moru, voda odnosi teske misli, lepse je pored nje, zivot dobija smisao.moram se vratiti u realnost, nastaviti dalje...moj andjeo me gleda sa neba i cuva od zlih ljudi i zeli da kumce bude jako i hrabro. tako ce i biti.

Emocije su mi pomesane, placem, pa se smirim, onda sedim i gledam u jednu tacku, onda pomislim na neku glupost, pa se trgnem i setim stvarnosti-da nema nje moje najbolje prijateljice, moje kume. Sada mi sve stvari u zivotu deluju bezvredno, nema vise radosti za novu godinu, za bozic, za skorasnje rodjendane. hvala ljudima koji me razumeju, samo oni koji su izbubili nekog bliskog mogu sa znaju moju bol, ona je nemeriva.lakse mi je da pisem o tome, da delim sa nekim. znam, vreme leci sve, ali treba da protekne to vreme.treba ziveti dan za dan i cekati da bol malo umine. nikada vise necu biti ista, po prirodi sam vesela i optimista, ali ovo me je promenilo.ugasila se iskra radosti u mojim ocima, zaledio se smeh na mojim usnama, srce je ispunjenjo tugom. toliko toga smo jos zelele da podelimo, da vidimo, pravile smo dugorocne planove za putovanje po evropi.sada je sve stalo. nema vise nicega i nikada vise nece biti putovanja, smeha, srece, ljubavi, izlazaka, pijanstva, kumstva...vreme je stalo.ja sam ostala i na zalost moram dalje.kako, ne znam.

Danas je sahrana moje kume koju sam igubila u 38 godini. Nema je vise uspokojila se na sv.Nikolu, a njemu sam se molila da je spasi. Umrla je moja najbolja prijateljica i osoba sa kojom sam delila sve dobre i lose stvari. kako cu dalje bez nje ne znam ni sama. sve se odigralo za tren. U petak 14.12. zajedno smo ilse na zurku gde su svirali partibrejkerski i radovali se kao mala deca. u subotu joj pozlilo, pocela da je boli glava, u nedelju pala na kratko u komu, probudila se pricla sa ocem,zakazakna je operacija, ali ta noce je bila kobna, veliko krvarenje je dovelo u stanje dubokekome i vise se nije  budila.li zaaZelim da pisem o njoj o tom andejlu koji je zemljom hodao, jer vise nista nece bitiisti, nece biti osmeha,a kad udje celu je sobu ispunjavala.jedinica u oca i mejke ceo zivot je posvatila njima i borila se da oni bolje zive i vodila ih kod lekara.Sva ta osecanja  su bila u njoj i srce i glava to nisu izdrzali. Ja sam je volela kao sestru  i deo mene ide sa njom,ne znam kako će mi ziuvot teci, ali nikada necu moci da zaboravim te plavo-zelenen okice, te ruke koje me blago dodoruju, osmeh koji je krasio, i glas kad me pozove.zahljucacu sve te uspomene u sebe da ih cuvam do kraja mg zivota.